U nameri da revijalni, jednogodišnji susret najpopularnijih košarkaša na planeti učini intenzivnijim u takmičarskom smislu, NBA liga na čelu sa njenim komesarom Adamom Silverom operisala je sa različitim procesima i All-Star idejama u poslednjih nekoliko sezona.
Vraćanjem tradicionalnog formata Istok – Zapad, Silver preuzima odgovornost zbog neuspeha, ali je optimističan povodom predstojećeg meča u Indijanapolisu, najviše zahvaljujući određenim korekcijama primenjenim na osnovu kritika koje su dolazile od Unije igrača i njenog bivšeg predsednika Krisa Pola.
„Govorite nam koliko je važna All-Star utakmica, ali onda promenite sve naše protokole uoči meča kako ne bismo prolazili kroz naše uobičajene rutine, kao i pre svake utakmice, jer imate ta detaljna predstavljanja. Nemamo ništa protiv toga. Razumemo zašto to radite, ali zatim očekujete od nas da izađemo i mislimo kako igramo tipičnu košarkašku utakmicu“, preneo je Silver reči 38-godišnjeg američkog plejmejkera.
Brojnim distrakcijama uoči susreta i tokom poluvremena Silver navodi da su navijačima slali „pomešane signale“, zbog čega je najavio da će uvodni, ceremonijalni deo biti malo kraći, dok će pauza između dve četvrtine izgledati tipičnije, počevši od Indijanapolisa.
Originalni All-Star format i novo takmičenje
„Povratak košarci“, tako je Silver opisao predstojeći 73. All-Star meč. Nema više drafta, kao ni ciljanog rezultata u poslednjoj četvrtini. Vraća se format—12 minuta po četvrtini, u već poznatim rosterima Istoka i Zapada koje će predvoditi kapiteni Janis Adetokumbo i Lebron Džejms, izabrani od strane navijača.
„Kada je reč o meču na All-Star-u, moramo svima, uključujući trenere, da stavimo do znanja, da tražimo košarkašku utakmicu“, dodao je Silver.
Komesar priznaje da povratak na stari format ne može da garantuje veći intenzitet, ali jeste optimista povodom boljeg All-Star duela koji je na programu 18. februara u „Gejnbridž Fildhaus” dvorani.
„To ne mora nužno da znači da će igrati najčvršću odbranu, možda u završnici poslednje četvrtine. Znači samo da će izaći [na teren] i reći: ‘Ovo je meč. Hajde da probamo da pobedimo.’ Mislim da moramo da uputimo jasnu poruku igračima”, istakao je Silver.
Ovogodišnji All-Star nije karakterističan samo po vraćanju tradicionalnog formata, već i po novom, mešovitom takmičenju u šutiranju trojki. Prvi put u istoriji All-Star vikenda gledaćemo muško-ženski trojkaški obračun pošto će se 17. februara na stadionu „Lucas Oil”, nedaleko od „Gejnbridža”, takmičiti Stef Kari i Sabrina Jonesku.
Kada je reč o Nikoli Jokiću, ovo će biti njegov šesti All-Star nastup, a četvrti uzastopni kao starter. Somborac se tako pridružio Aleksu Inglišu kao tek drugi košarkaš Nagetsa koji je četiri puta zaredom izabran u startnu All-Star petorku.
Tamo gde je počela revolucija
Prvi, ujedno i poslednji put kada je All-Star održan u Indijanapolisu, najelitniji košarkaški vikend na planeti nije bio ni blizu onoga što je danas. ESPN je prikazivao takmičenje snagatora, „Converse Weapon” je bila najzastupljenija patika u ligi, dok su najveće zvezde šampionata bili igrači poput Medžika Džonsona, Džulijusa Irvinga i Lerija Birda.
Danas, taj vikend 1985. godine predstavlja sinonim za revoluciju u koju je nedelju dana pre svog 22. rođendana, sa tankim zlatnim lančićima oko vrata i u prkosno-nezvaničnoj uniformi, kročio ruki Čikago Bulsa, Majkl Džordan.
„Nisam želeo da me shvate kao nekog sa arogantnim stavom”, objasnio je Džordan svoju ekscentričnu odevnu kombinaciju u kojoj se pojavio na istorijskom takmičenju u zakucavanju u bivšoj Market Skver Areni.
NBA je tada imala striktna pravila dres koda koja su važila i za patike i u početku mu je bilo zabranjeno da nosi „Air Jordan I”. Ipak, s obzirom da se to nije desilo na NBA meču, već na zagrevanju uoči takmičenja u zakucavanju, liga je tolerisala. Umesto da na taj način predstavi svoj tim, kao svi ostali učesnici, Džordan je prkosio trendu, što je odjeknulo i na tržištu patika, među buntovnim tinejdžerima.
„U tom momentu, takmičenje u zakucavanju nikada nije bilo popularnije”, izjavio je Džordanov protivnik u finalu, Dominik Vilkins. „To je bio događaj na All-Staru koji si jednostavno morao da vidiš.”
„Nije bilo pravila, nije kao da si morao da nosiš timsku uniformu”, izjavio je Dejvid Falk, 33-godišnji Džordanov menadžer. „Upitao je: ‘Šta bi mogao da obučem? Da li bi bilo kul da nosim Nike?’” Niko drugi nije mogao da postavi takvo pitanje pošto nijedan drugi igrač nije imao svoju liniju. „Nije to uradio zbog promocije. Uradio je to jer mu se svidelo i zato što je to bilo neformalno takmičenje.”
Samo nekoliko meseci ranije, Džordana su kao najboljeg igrača sa koledža i posle spektakularnog nastupa na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine želele mnoge kompanije, ali on je želeo Adidas.
„Nije hteo Nike. Nije čak želeo ni da uđe u avion da bi razgovarao sa njima. Naglasio sam njegovim roditeljima da je važno da ode na taj put i oni su ga konačno ubedili. Otišao je, a oni su uradili sjajan posao sa prezentacijom”, otkrio je Falk.
Napravili su montažu njegovih snimaka sa koledža, sa muzikom u pozadini i dve istoimene pesme „Jump” od Edija van Hejlena i Pointer Sisters. Uradili su muzički spot, onda kada su mladi ljudi zapravo gledali muzičke spotove, s tim što je glavnu ulogu u ovom imao Majkl Džordan.
„Svidelo mu se”, rekao je Falk, danas potpredsednik brenda „Jordan”. „Kada se sastanak završio, rekao je da neće više da ide na putovanja i sastanke. Ali, otišli smo. Našli smo se sa svima. Tada sam rekao predstavnicima Nike-a da bi morali da izađu sa linijom patika i odeće. Upitali su me kako da nazovu liniju. Razmišljao sam oko 30 sekundi, a onda samo rekao: Air Jordan.”
Uzimajući u obzir veličinu njegovog ugovora, prodaju njegovih patika, kao i odluku da na zagrevanje izađe u sopstvenom brendu kompanije Nike, ruki Bulsa izazvao je ljubomoru među pojedinim All-Star veteranima.
„Čoveče, Majkl nije uradio ništa pogrešno iz moje perspektive, ali mogu da razumem ako su pojedini ‘old school’ momci imali problem s tim. Nije bilo tradicionalno. Ponekad, kada prvi uradite nešto, neki će reći: ‘Zašto se ja toga nisam setio?’ Ovo je verovatno bio taj slučaj”, izjavio je Vilkins.
Džordan nije osvojio trofej, ali se takmičenje u zakucavanjima pokazalo kao idealna scena za predstavljanje brenda.
Nike je dao Džordanu pola miliona dolara za pet godina, pet puta više nego što je bilo koji drugi igrač zaradio od ugovora za patike. U njemu je stajala klauzula—ukoliko Džordan ne zaradi četiri miliona dolara od patika do svoje treće godine, Nike bi mogao da raskine saradnju.
Tri meseca nakon što su „džordanke” puštene u prodaju, kompanija je samo od patika ostvarila zaradu od 70 miliona dolara.
„U prvoj godini su zaradili 126 miliona”, rekao je Falk i uporedio „džordanke” sa „konversicama” koje je najveći košarkaš svih vremena voleo i nosio na koledžu: „Nekoliko godina pre [takmičenja u zakucavanju] rekao sam Majklu da mladi ljudi koji jednog dana budu kupovali njegove patike neće imati pojma da je on igrao košarku. Mislio je da sam lud.”
