Novi košarkaš Crvene zvezde Džered Batler imao je 18 godina i pripremao se za prve studentske dane na Bejlor univerzitetu kada je tokom rutinskog lekarskog pregleda saznao da ima urođenu srčanu manu – hipertrofičnu kardiomiopatiju (HCM).
Bolest za koju nikada nije čuo, niti je ikada osećao simptome.
Hipertrofična kardiomiopatija predstavlja zadebljanje srčanog mišića usled čega srce otežano pumpa krv i ova bolest može da bude nasledna, stečena kao posledica povišenog krvnog pritiska, starenja ili iz nekog drugog nepoznatog razloga.
Gotovo polovina pacijenata nema simptome koji bi mogli da ukažu na ovu bolest, dok američki državni „Centar za kontrolu i prevenciju bolesti” ističe da HCM pogodi otprilike jednu od 500 osoba širom sveta.
„Bio sam jednostavno iznenađen, šokiran i potpuno utučen, posebno zbog toga što nisam znao šta dalje sa svojim životom”, izjavio je 25-godišnji Amerikanac iz Luizijane 2021. godine, kada je prvi put javno govorio o ovom zdravstvenom problemu.
„Da li uopšte da nastavim da se bavim košarkom? Da li da upišem inženjerstvo, znaš, i jednostavno budem običan student?”
Ipak, dozvoljeno mu je da nastavi karijeru, uz redovan nadzor lekarskog tima.
Tri godine kasnije, Batler je u svojoj poslednjoj sezoni u Bejloru prosečno beležio 16,7 poena (47,1% za tri), 4,8 asistencija, 3,3 skoka i dve ukradene lopte po meču.
U velikom finalu NCAA turnira 2021. godine protiv Gonzage, na poslednjem stepeniku čuvenog „martovskog ludila”, Batler je sa 22 poena predvodio Bejlor do prve titule u istoriji univerziteta i ujedno je proglašen za najistaknutijeg igrača turnira.
Skoro dva meseca kasnije, objavio je da izlazi na NBA draft.
Priča o hipertrofičnoj kardiomiopatiji, koja se navodi kao jedan od najčešćih uzroka smrti kod mladih sportista, dobila je svoj nastavak kada je NBA liga tokom pripremnog kampa za draft uputila Batlera na „Fitness to Play” komisiju koja temeljno analizira zdravstveno stanje igrača.
To znači da mu je zabranjeno da učestvuje u svim aktivnostima na terenu dok ne dobije zvanično odobrenje.
Do upućivanja igrača na pomenutu komisiju može doći ukoliko tim ili, kao u ovom slučaju, sama liga – proceni da igrač možda nije fizički sposoban da igra bez povećanog rizika od povrede ili smrti.
Pad na draftu
Odobrenje je stiglo nešto manje od mesec dana kasnije, ali sve to dešavalo se samo nekoliko nedelja pre drafta na kojem je Batler bio projektovan među prvih 30 pikova.
„Potpuno sam zdrav i odobreno mi je da igram u NBA ligi! Iz velike brige, NBA liga je izuzetno temeljna kada je u pitanju proveravanje zdravstvenog stanja svakog igrača, kako tokom procesa pred draft, tako i tokom naših karijera”, napisao je Batler na društvenoj mreži X.
„Veoma sam zahvalan što je njihova sveobuhvatna i stroga zdravstvena analiza jednoglasno potvrdila moju sposobnost da igram u NBA ligi. Sada je moj fokus u potpunosti na draftu i na svakodnevnom radu kako bih se pripremio da ostvarim svoj životni san!”
Kako su NBA timovi počeli detaljno da proučavaju njegovu medicinsku istoriju, istovremeno je trpeo njegov plasman na draft projekcijama. Uprkos tome, ESPN mu je predviđao prvu rundu (25. pik), iako je na kraju završio kao 40. pik, u dresu Jute Džez.
Monti Vilijams, 24. pik Niksa iz 1994. i najbolji trener u NBA iz 2022. godine, prestao je da igra koledž košarku na dve godine nakon što je dijagnoza srčanog šuma smatrana krajem njegove karijere.
Vilijams je nastavio karijeru nakon što su sofisticiraniji testovi otkrili da je njegova forma hipertrofične kardiomiopatije manje ozbiljna, sa simptomima koji su navodno nestali.
„Zbog toga je izabran mnogo niže na draftu”, rekao je Džef Van Gandi. „Imali smo defibrilator pored terena svaki put dok je bio tu. To mu je bio teret. Ne krivim ga. I dalje je morao da prođe kroz mnogo testiranja.”
Različiti slučajevi i život sa HCM-om bez komplikacija
Sudeći prema AHA (American Heart Association), hipertrofična kardiomiopatija je vodeći uzrok iznenadne srčane smrti kod mladih sportista.
Tako je bilo u slučaju čuvenog košarkaša Bostona Redžija Luisa, čiji broj 35 visi u TD Gardenu, a koji je iznenada preminuo na košarkaškom terenu 1993. godine u svojoj 27. godini. Njegova smrt pripisana je hipertrofičnoj kardiomiopatiji.
Katino Mobli, bivši košarkaš nekoliko NBA timova, završio je karijeru posle 10 godina pošto mu je 2008. godine dijagnostikovana kardiomiopatija.
Takođe, Batler je čak imao i saigrača na Bejloru sa istim zdravstvenim problemom.
King Meklur, koji je četiri sezone nastupao za univerzitet iz Teksasa, vraćen je u sastav Bersa pošto mu je nakon dijagnoze implantiran defibrilator, ali je ubrzo prekinuo karijeru i počeo da radi kao analitičar na ESPN-u.
„Bolest se može manifestovati u bilo kojem trenutku i u bilo kojoj dobi kod članova porodice koji nose mutaciju”, rekla je doktorka Sima Mital, pedijatrijski kardiolog i šef istraživanja kardiovaskularnih bolesti u Torontu, za „ABC News”.
Ona kaže da neki sportisti čak mogu proći kroz ceo život bez ikakvih dokaza o bolesti.
„Ne mora svaki sportista sa hipertrofičnom kardiomiopatijom da odustane od onoga što radi”, rekla je Mital. „Imati bolest znači da će se pratiti medicinski, kako bismo sprečili srčanu insuficijenciju i smrt. Zapravo, danas znamo da pacijenti sa HCM-om mogu živeti dug, zdrav život bez komplikacija.”
Objašnjavajući slučaj Džereda Batlera, Mital je kazala da je za njega napravljen plan, zajedno sa porodicom i timom, kao i da su ga često revidirali i prilagođavali po potrebi.
„Ovo nije nova metoda, ovo je samo odobren i najbolji način.”
„Najbezobrazniji” kockarski skandal u NBA
