Majkl Džordan se penzionisao po drugi put. Treći lokaut, spor između lige i igrača, skratio je šampionat na 50 mečeva. Džejson Vilijams je oduševljavao kreativnošću, a Vins Karter je tek počinjao karijeru u Torontu. Za sve uzbudljiviji Sakramento, debitovali su Vlade Divac i Peđa Stojaković.
Tako je u najkraćim crtama izgledala NBA liga 1999. godine.
Prvu titulu u istoriji franšize osvojio je San Antonio, zahvaljujući 22-godišnjem Timu Dankanu i „Admiralu” Dejvidu Robinsonu, dok se Njujork upisao u knjige kao prvi 8. nosilac koji je stigao do velikog finala.
Karl Meloun je uzeo svoj drugi MVP trofej, Alen Ajverson je bio najbolji strelac šampionata, a 50-godišnji Greg Popovič je u nesrećnim okolnostima stvarao novu NBA dinastiju u Teksasu.
Istovremeno, gasila se ona u Čikagu.
Bulsi, kao trostruki uzastopni i aktuelni NBA šampioni, sezonu 1998/99 završili su sa trećim najgorim učinkom (13–37).
Ipak, uprkos smeni šampionskih porodica, NBA košarka s kraja 20. veka ostaje upamćena po narušenim odnosima između igrača i vlasnika lige, odnosno, trećem po redu NBA lokautu koji je trajao od 1. jula 1998. do 20. januara naredne godine.
Bio je to prvi lokaut koji je zapravo skratio šampionat, s obzirom da su prethodna dva rešena uoči starta nove sezone.
Do 1998. godine, košarka u SAD nije prolazila kroz turbulencije poput onih u bejzbolu, američkom fudbalu ili hokeju, a NBA liga uživala je veliku finansijsku podršku, iako je gledanost bila nešto manja u odnosu na prethodne sezone.
Kombinacija visokih prihoda i relativno niskih operativnih troškova dovela je do toga da prosečna plata u NBA dostigne čak 2,6 miliona dolara, u to vreme najviše među svim profesionalnim sportovima.
To je ujedno bio i najvažniji uzrok lokauta.
Šekil O’Nil je potpisao sedmogodišnji ugovor sa Lejkersima 1996. godine za 123 miliona dolara, dok je 21-godišnji Kevin Garnet godinu dana kasnije dobio oko tri miliona više od Minesote.
„Držimo zlatnu koku za vrat i sve jače je stežemo”, izjavio je tada generalni menadžer Minesote Kevin Mekhejl.
Posledice su bile izuzetno visoke plate malog broja privilegovanih igrača, dok je na drugom kraju veliki broj igrača zarađivao daleko manje.
Pregovori lige i asocijacije igrača obuhvatili su brojne teme, a one najvažnije ticale su se platnog limita, slobodnog tržišta, platne skale za rukije, minimalnih primanja i neprimerenog ili nedoličnog ponašanja.
Izgubljena su prva tri meseca, All-Star je otkazan, a lokaut je doveo do toga da vlasnici ostanu bez oko milijardu dolara, dok su igrači izgubili skoro upola manji iznos kroz neisplaćene zarade.
Posle nekoliko rundi pregovora, treći komesar NBA Dejvid Stern i predstavnik igrača Bili Hanter postigli su kompromis.
Igrači su ubrzo izglasali prihvatanje sporazuma rezultatom 179–5, a sezona je zvanično počela 5. februara 1999.
Hanterov saradnik u pregovorima sa ligom i predsednik unije igrača bio je Patrik Juing, prvi pik iz 1985. godine i uz Latrela Sprivela lider izbalansiranih Niksa, koji su u sezoni 1998/99 odigrali svoje poslednje NBA finale do 2026.
Iscrpljujući lokaut i sve njegove posledice rezultirale su činjenicom da je to bilo najslabije gledano finale u poslednjih 18 godina. U proseku je 16 miliona gledalaca ispratilo pobedu San Antonija nad Njujorkom, što je pad od čak 40 odsto u odnosu na prethodnu sezonu.
Pre toga, Alan Hjuston je pogodio flouter na 0,8 sekundi pre kraja odlučujuće, pete utakmice 1. runde plej-ofa protiv Hita u Majamiju (3–2), a sastav Džefa Van Gandija potom je eliminisao Atlantu (4–0) i Indijanu (4–2), ali je bez povređenog Juinga, koji je pokidao Ahilovu tetivu u drugom susretu sa Pejsersima, uzeo samo jednu pobedu u šampionskom obračunu sa Sparsima.
Na Zapadu, San Antonio je najpre izbacio Minesotu, a zatim počistio Lejkerse i Blejzerse za svoje prvo NBA finale. Dve metle, takođe u polufinalu i finalu konferencije, ove godine ostvarili su Niksi, protiv Filadelfije (4–0) i Klivlenda (4–0).
U tom finalu Zapada sa Portlandom, u drugom meču serije, Šon Eliot je pogodio „Memorial Day Miracle”.
U odsustvu Patrika Juinga, „lokaut finale” obeležavaju dueli Dankana i Sprivela, ali ga velikim slovima na kraju potpisuje „The Big Fundamental”.
Dankan je u toj seriji sa Niksima prosečno beležio 27,4 poena, 14,0 skokova, 2,4 asistencije i 2,2 blokade.
Rosteri Njujorka i San Antonija u finalu 1999.
| Njujork | San Antonio |
|---|---|
| Čarli Vord | Ejveri Džonson |
| Alan Hjuston | Mario Eli |
| Latrel Sprivel | Šon Eliot |
| Leri Džonson | Tim Dankan |
| Patrik Juing | Dejvid Robinson |
| Kris Čajlds | Džeren Džekson |
| Kurt Tomas | Malik Rouz |
| Markus Kembi | Džerom Kersi |
| Kris Dadli | Vil Perdju |
| Rik Branson | Antonio Danijels |
| Herb Vilijams | Stiv Ker |
| Dejvid Vingejt | Džerard King |
| Trener: Džef Van Gandi | Trener: Greg Popovič |
Sprivel je bio najbolji strelac plej-ofa, u finalu je beležio 26 poena po meču, dok je u poslednjoj utakmici ubacio 35, četiri više od Dankana.
Početak nove šampionske ere i prvog „Lerija O’Brajena” u San Antoniju ozvaničio je šut Ejverija Džonsona u poslednjem minutu petog susreta, a Tim Dankan je na kraju uzeo svoje prvo od ukupno tri MVP priznanja iz NBA finala.
That championship feeling 🥰🏆
— NBA History (@NBAHistory) June 4, 2024
Tim Duncan after winning his first of five back in 1999… pic.twitter.com/D8qnBaZ3sT
Posle 27 godina, pet osvojenih titula i tri nagrade za najboljeg trenera godine, ali i nakon moždanog udara koji je ostavio trajne posledice na njegovo zdravlje, Greg Popovič nije propustio šansu da mentoriše 22-godišnjeg Viktora Vembanjamu, koji je nakon 12 godina vratio Sparse u veliko finale.
Na drugoj strani, za razliku od njegovog oca Rika, koji je u tom sastavu Niksa 1999. imao epizodnu ulogu, Džejlen Branson će kao apsolutni lider ekipe pokušati da vrati titulu u Njujork posle više od pola veka.
Prvi meč igra se u četvrtak ujutru od 02:30.
