Sve je to sa klupe gledao Rik Karlajl, danas glavni trener Pejsersa, a tadašnji asistent Lerija Birda na klupi franšize iz Indijanapolisa koja se ove godine vraća na najveću scenu NBA šampionata posle 25 godina.
Na identičan način kao te 2000. godine, bar kada je reč o protivniku u finalu konferencije (Njujork), ali i o konačnom rezultatu iste (4-2).
Ono što su Niksima na prelazu u novi milenijum uradili Miler i Rouz, a između ostalih i Mark Džekson, Rik Smits i Dejl Dejvis, to je ekipa Toma Tibodoa ove godine „dobila” pre svega od Paskala Sijakama, Tajrisa Halibartona i Majlsa Tarnera.
Indijana jeste osvojila tri titule, ali u okviru nekadašnje ABA lige, tačnije 1970, 1972. i 1973. godine. Otkako igraju pod NBA suncem, odnosno od 1976. godine, Pejsersi još uvek nisu podigli trofej Lerija O’Brajena, a finale protiv Oklahome biće njihov tek drugi pokušaj.
Prvi je završen posle šest utakmica sa nadmoćnim Lejkersima, a protiv apsolutno nezaustavljivog Šekila O’Nila i 21-godišnjeg Kobija Brajanta.
Koliko je Šek bio dominantan govori i podatak da je beležio rekordan broj poena (30,7) i skokova (15,4) u tom plej-ofu, kao i činjenica da je u prve dve utakmice u finalu protiv Indijane postigao 83 poena.
Lejkersi su poveli 2-0, ali su ostali bez Kobija Brajanta kada ga je Džejlen Rouz namerno povredio u drugom meču u seriji. Kobi je odigrao samo devet minuta u drugom susretu, dok je treći morao da pauzira, što je jedan od razloga zašto je Indijana uspela da smanji na 2-1.
„To je jedna od stvari koje su se dogodile u mojoj karijeri, a na koje nisam ponosan”, izjavio je kasnije Džejlen Rouz. „Dolazim iz ere u kojoj ste radili sve što je potrebno kako biste pobedili. Takođe smo ubrzo shvatili da ne možemo da ga čuvamo. Ovaj lik je drugačiji… Tako da sam ja odglumio da idem na blokadu, ali sam ga zapravo naterao da padne na moje stopalo. U mojoj glavi, ja nisam želeo da on polomi zglob. Ali, ne bih imao ništa protiv ukoliko bi propustio sledećih nekoliko mečeva jer bismo u tom slučaju imali veće šanse da pobedimo.”
Brajant se vratio u četvrtom meču, postigao 22 poena u drugom poluvremenu i predvodio Lejkerse do pobede u produžetku, pošto je O’Nil morao van igre zbog faulova.
Pokupio je promašaj Brajana Šoa na šest sekundi pre kraja duela i pogodio za +3 pored Redžija Milera, koji je malo kasnije promašio trojku za pobedu.
„U našim mislima, to je bio odlučujući meč”, izjavio je Brajant posle četvrtog okršaja koji je završio sa 28 poena i pet asistencija.
„Znali smo da će izaći sa mnogo energije, samo smo želeli da budemo blizu i da napravimo malu seriju. Kada je Šek izašao zbog faulova, pomislio sam: ‘Ovaj meč je upravo postao užasno interesantniji.’ To je za mene bila samo zabava. Smejao sam se zbog toga, samo izašao i igrao opušteno, kao da sam u dvorištu.”
Pejsersi su šutirali mnogo bolje za tri poena u petom meču koji su ubedljivo dobili pred svojim navijačima.
Ipak, Miler je u Stejplsu gađao 2/10 za tri, a Šek sa 41 poenom zajedno sa Brajantom, koji je sa linije slobodnih bacanja na 13 sekundi do kraja osigurao titulu, doneo Lejkersima prvi naslov šampiona posle 1988. godine i zaokružio jednu od najdominantnijih partija u istoriji NBA finala.
U šampionskoj seriji protiv Indijane, O’Nil je prosečno beležio 38 poena i 16,7 skokova. Samo u drugom meču, strategija „Hack-a-Shaq” poslala je centra Lejkersa čak 39 puta na liniju za slobodna bacanja.
„On je neverovatna genetska anomalija. To je bio vrhunac njegove karijere ili nešto veoma blizu tome”, izjavio je o Šeku košarkaš Indijane Ostin Krošir.
S druge strane, predvođeni sve boljim Redžijem Milerom, Pejsersi su imali najbolji ofanzivni rejting te sezone (108,5; 39,2% za tri), ali protiv Dizela i Crne mambe nije bilo rešenja.
Posle 25 godina, Indijana će u svom drugom velikom finalu tražiti odgovore protiv novopečenog MPV-ja Šeja Gildžes-Aleksandera i njegovih Tandera, u seriji u koju će baš kao i te 2000. zakoračiti kao autsajderi.
„Bio sam u pet finala, tri puta kao igrač. Univerzalna činjenica o NBA finalu jeste da je praktično nemoguće izaći poražen, a i dalje misliti da ste imali sjajnu godinu. Nije kao da ne možete da se osećate dobro zbog onoga što ste postigli u toj sezoni, ali ulog je toliko veliki i finale privlači toliku pažnju jer se mnogo toga dešava. Uvek ćete se pitati šta je moglo biti drugačije”, rekao je svojevremeno Rik Karlajl, NBA šampion sa Mavsima 2011. godine.
