Kao i svake sezone, nakon završetka finalne serije NBA lige i proglašenja šampiona, pažnja javnosti usmerava se na draft novih igrača. Kao najprominentiji igrač ove godine istakao se košarkaš francuskog kluba Metropolitens 92, Viktor Vembenjama, koji će po svemu sudeći biti izabran kao prvi pik ove klase.
To bi značilo da će francuski reprezentativac svoju već bogatu karijeru nastaviti u Teksasu, pošto su prava na prvog pika ove godine preko lutrije dobili San Antonio Sparsi.
Po pravilu, najbolji košarkaški prospekti biraju se među prvima, a do kraja prve runde uglavnom se „pokupe“ svi igrači koji važe za najtalentovanije u klasi. Ipak, to ne znači da se neki skriveni gem ne nalazi u drugoj rundi, pa čak i među nedraftovanim igračima.
Istorija nam je više puta pokazala da „autsajdere“ nikad ne treba otpisati. Najsvežiji primer za to jeste ekipa Majamija: Sedam nedraftovanih igrača u rosteru, uz predvodnika tima, Džimija Batlera, koji je 2011. godine bio 30. pik prve runde.
Spisak košarkaša koji su draftovani u drugoj rundi, a potom postali ključni igrači svog tima, pa čak i superzvezde, svake godine postaje sve duži. Inspirisani time, u članku izdvajamo neka od najzvučnijih drugorundaških imena u poslednjih 40 godina.
Denis Rodman, 27. pik Detroit Pistonsa (1986)
Iako bi po današnjim kriterijumima bio izabran u prvoj rundi, jedan od najkontroverznijih košarkaša devedesetih je davne 1986. godine bio izabran kao 27. pik u drugoj rundi drafta.
Započeo je karijeru tokom ere dominantnih centara, a završio je među najboljim skakačima te decenije, ali i, bez sumnje, u istoriji moderne košarke. Iako nije bio poznat po svom šutu, ono što je krasilo njegovu igru jeste elitna odbrana i, naravno, skok: u 982 odigrane utakmice u NBA ligi, beležio je prosečno 7,3 poena i 13 skokova.
Dvostruki All-Star je dva puta bio proglašen najboljim defanzivcem lige (1990, 1991), i čak sedam puta svrstavan u idealnu defanzivnu petorku na kraju regularnog dela sezone. Svoju bogatu karijeru je krunisao sa ukupno pet trofeja – dva u dresu Detroita, tri u dresu Čikaga, a ostaće upamćen kao legendarna „desetka“ u Pistonsima, pošto mu je dres povučen iz upotrebe nakon što se penzionisao 2011. godine.
Manu Đinobili, 57. pik San Antonio Sparsa (1999)
Poznat po svojoj strastvenoj igri, hrabrosti i „clutch“ momentima, Manu Đinobili ostaće upamćen kao srž legendarnog tima San Antonio Sparsa. Trojac Tim Dankan-Toni Parker-Manu Đinobili je tokom ere dvehiljaditih ušao istoriju kao jedan od trofejnijih u istoriji NBA lige, kako su ukupno četiri puta bili šampioni—2003, 2005, 2007. i 2014. godine.
Svojom inovativnom i kreativnom igrom, Đinobili je postao jedan od najomiljenijih igrača u ligi i stekao je veliko poštovanje od strane saigrača, trenera i navijača širom sveta. Tokom 16 sezona provedenih u dresu San Antonija, argentinski reprezentativac je osvojio brojna individualna i timska priznanja, uključujući i nagradu za šestog igrača sezone 2007/08. Svoju impresivnu karijeru je završio 2018. godine, a od 2022. se nalazi u Nejsmitovoj Kući slavnih.
Mark Gasol, 48. pik Los Anđeles Lejkersa (2007)
Inicijalno draftovan od strane Los Anđelesa, nije dobio priliku da zaigra u ljubičasto-zlatnom dresu sa svojim bratom. U trejd paketu koji su Lejkersi sklopili za starijeg Gasola u svoje redove iz Memfisa, nalazio se i mlađi brat, Mark.
Dominantan pod košem svog tima, dominantan u odbrani, Mark Gasol se pokazao kao jedan od najboljih „two-way“ centara prethodne decenije. Pored 2012/13, kada se okitio titulom najboljeg defanzivca lige, posebno mesto u karijeri nosi i sezona 2014/15, kada je u proseku beležio 17,4 poena, 7,8 skokova, 3,8 asistencija i 1,6 blokada po meču, što je bilo dovoljno da bude svrstan među užim kandidatima za titulu MVP-ja regularnog dela sezone.
Iako nije uspeo da se domogne najvrednijeg individualnog oličenja, rekord karijere je ipak bio okićen svrstavanjem u najbolju petorku lige.
Trostruki All-Star učesnik je svoj bogati košarkaški CV krunisao i titulom, kako je sa Toronto Reptorsima uspeo da osvoji prsten 2019. godine. Španski reprezentativac ostaće upamćen kao jedan od najvećih „džokera“ izvučenih iz druge runde, ali i najdominantnijih centara koji su igrali u dresu Memfisa.
Drejmond Grin, 35. pik Golden Stejt Voriorsa (2012)
Uz Stefa Karija i Kleja Tompsona, Drejmond Grin jedan je od ključnih igrača zaslužnih za uspeh Golden Stejta. Iako se ne uklapa u tradicionalnu sliku superzvezde po pitanju stila košarke koji se u današnje vreme forsira, dokazao je upravi Voriorsa da nisu pogrešili kada su ga draftovali, pošto je vrlo zahvalan igrač „iz senke“.
Grin nije košgeter, što znači da se lako uklopio u šuterski sistem koji se razvijao oko „Splash Brothers-a“. U 758 odigranih utakmica u karijeri, u proseku je beležio 8,7 poena, 7 skokova, 5,6 asistencija i 1,4 ukradene lopte, što pokazuje da je njegova jača strana skok, odnosno elitna odbrana.
Uprkos tome što je nešto niži u odnosu na prosečnog krilnog centra, Grin svoj fizički nedostatak nadoknađuje kroz agresivnost u odbrani. To je uspeo da kruniše nagradom za najboljeg defanzivca 2017. godine, a neretko se nalazio u idealnoj defanzivnoj prvoj petorci (2015-2017, 2019) ili drugoj petorci (2018, 2019, 2021, 2023).
Jedan od retkih košarkaša koji su celu karijeru proveli u jednom klubu, Grin je sa Golden Stejtom bio šampion ukupno četiri puta. Ipak, kako deluje da je eri kluba iz Kalifornije došao kraj, pojavljuju se priče da bi bivši košarkaš Univerziteta Mičigen mogao da se oproba u slobodnim agentima tokom leta.
Bez sumnje, Drejmond Grin će jednoga dana biti kandidat za ulazak u Nejsmitovu Kuću Slavnih.
Kris Midlton, 39. pik Detroit Pistonsa (2012)
Kris Midlton se u poslednjih par sezona istakao kao jedan od ključnih igrača Milvoki Baksa i važan deo njihovog uspeha. Solidan šut van linije 7,25 (oko 38,8% u karijeri), ali i elitna odbrana je nešto krasi igru trostrukog All-Star učesnika.
Gledajući karijerni prosek od 13,4 poena, 4,4 skoka i 2,3 asistencija po utakmici, može se reći da nije na nivou superzvezde tima, ali sve što ne pruža ofanzivno nadoknađuje versatilnošću i „nevidljivim“ defanzivnim parametrima.
Kada ih čuva Midlton, protivnički igrači beleže 4,3% manje poena u odnosu na njihov generalni prosek, što je dovoljni pokazatelj koliki uticaj trostruki All-Star učesnik ima u odbrani.
Uz Janisa Adetokumba, bio je drugi najbolji strelac i košarkaš u rosteru Milvoki Baksa koji je 2021. godine uspeo da se domogne svog prvog NBA trofeja. Možda još uvek nije na nivou „Hall of Fame“ igre, ali je 31-godišnji Amerikanac pokazao da ume da bude i te kako važan aspekt igre jednog tima.
Nikola Jokić, 41. pik Denver Nagetsa (2014)
Jednog dana kada reši da okonča svoju karijeru, Nikola Jokić će bez ikakve sumnje ući u istoriju NBA lige kao najbolji pik druge runde. Dvostruki MVP regularnog dela sezone ove godine je odveo Denver Nagetse do prve titule u istoriji franšize, a usput i pokupio oličenja u vidu MVP-ja Zapadne konferencije, odnosno MVP-ja finalne serije.
Nakon skoro svake utakmice u ovogodišnjem plej-ofu smo mogli da čujemo da je popularni Džoker oborio neki rekord i tako, po ko zna koji put, ušao u istoriju NBA lige. U doigravanju ove godine beležio je skoro tripl-dabl sa 30 poena, 13,5 skokova i 9,5 asistencija po meču. Ako nastavi ovim tempom, Nagetsi mogu da očekuju još trofeja na čelu sa 28-godišnjim Somborcem.
Srpski reprezentativac već polako gradi temelje da postane jedan od najuspešnijih balkanskih, ali i evropskih košarkaša koji su zaigrali u najjačoj ligi sveta.
Ovogodišnji NBA draft je na programu 22. juna, a Srbija će imati jednog predstavnika – Tristana Vukčevića. Podsetimo, Nikola Đurišić je povukao svoju prijavu sa drafta, i planira da ostane u Evropi i naredne sezone. Nadamo se da će i ove godine iznići novi generacijski talenat draftovan u drugoj rundi.
